Svet fizike

Природа и друштво – Србија

                        ЕНЕРГИЈА СУНЦА

Проф. Др Бранислав Чабрић

Употребом само 1 % од доступне енергије Сунца задовољиле би се све светске енергетске потребе Земље у XXI веку. Интензитет Сунчевог зрачења у Србији је међу највећим у Европи, са просеком од 272 сунчана дана, односно годишњим просеком од 2300 сунчаних сати. Природа је учинила своје – сад ти учини своје. Овде има посла и за Ајнштајна.

Енергија Сунчевог зрачења је више него довољна да задовољи све енергетске захтеве у свету. Употребом само 1 % од доступне енергије Сунца задовољиле би се све светске енергетске потребе Земље у XXI веку.  У току једне године, Сунчева енергија која доспе на Земљу 10 000 пута је већа од енергије неопходне да покрије потребе целокупне популације на Земљи. Укупни доток енергије Сунчевог зрачења износи око 117·10⁹ МW, односно 10⁹ ТWh годишње. Енергија Сунчевог зрачења довољна је да произведе просечно 1700 кWh електричне енергије годишње на сваком квадратном метру тла. Интензитет Сунчевог зрачења у Србији је међу највећим у Европи, са просеком од 272 сунчана дана, односно годишњим просеком од 2300 сунчаних сати [1,2]. Просечна дневна енергија глобалног Сунчевог зрачења на хоризонталну површину у Србији у јануару и јулу приказана је на слици 1.

Слика 1. Просечна дневна енергија глобалног Сунчевог зрачења на хоризонталну површину у Србији у јануару (лево) и јулу (десно) [3,4]  -“када сунце сја и на гробљу је весело“.

Др Владан Петровић је у родном селу Бадњевац код Крагујевца изградио, по својим патентима, “пилот” постројење прве соларне енергане – „торта“  у Србији (слика 2). Енергана се састоји од покретног концентратора са посебним огледалима и специјалног акумулатора ваљкастог облика. Пречник концентратора је 13 метара, а висина акумулатора 8 метара. Енергана је способна да произведе струју и топлу воду за 60 станова површине од по 50 метара квадратних. Може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. Ради се и на изради мале енергане за кућну употребу – „соларна гозба“ [5].

Слика 2. Соларна енергана – „sunflower cake“ постављена у марту 2012. године у селу Бадњевац, које се налази поред аутопута Баточина-Крагујевац [5].

Слика 3. Јавни соларни пуњач мобилних телефона – “Стробери Дрво” постављен у октобру 2010. године у Обреновцу [6].

Политичари и научници се слажу да постоји потреба да се убрза развој обновљиве енергије како би се могла користити у будућности. Године 2008. председник Сједињених Држава Барак Обама обећао је да ће у наредних десет година да потроши преко 150 милијарди долара на обновљиву енергију [7].

Фотоволтаична или соларна ћелија претвара Сунчеву светлост у струју, и то на основу понашања извесних полупроводљивих супстанци, попут силицијума и кадмијум телурида, када оне буду изложене сунчевој светлости. Главни проналазак уследио је 1954. године, када су научници у лабораторији Бел у САД случајно открили да је силицијум у којем има нечистоћа осетљив на светлост. У року од годину дана они су конструисали прве справе које су Сунчеву светлост директно претварале у енергију [7,8].

[2]  Т. Павловић, З. Павловић, Љ. Костић, С. Јовановић, Л. Пантић, Р. Стојиљковић, Обновљиви извори енергије, Водич за практичну примену, Пунта, Регионална привредна комора, Ниш, 2008.

[3]   Д. Милосављевић, Обновљиви извори енергије, Дипломски рад, ПМФ, Ниш, 2009.

[4]    http://www.schrack.rs/fileadmin/f/rs/pictures/company-contact/events/Schrack_Info_dani/Prezentacije/
Dr_ZeljkoDespotovic_Info_dani_april_2012_SCHRACK.pdf

[5]   http://www.ekokuce.com/vesti/energija/prva-solarna-toplana-u-srbiji

[6]    http://senergy.rs/proizvodi/strawberry-drvo/

[7]   NAUKA: sveobuhvatni vizuelni vodič, [gl. i odg. urednik, Adam Hart-Dejvis],  Mladinska knjiga, Beograd, 2011., str. 416.

[8]   Т. Павловић, Б. Чабрић, Физика и техника соларне енергетике, Грађевинска књига, Београд, 2007.

[9]   С. Јевђовић, Место и улога соларне енергетике у основном и средњем школском образовању у Србији, Специјалистички рад, ПМФ, Ниш, 2006.

[10]  Д. Милосављевић, Место и улога топлотне конверзије сунчевог зрачења у основним и средњим школама у Србији, Специјалистички рад, ПМФ, Крагујевац, 2008.

Проф. Др Бранислав Чабрић

Природно-математички факултет у Крагујевцу

• Tweet