Svet fizike

Природа и друштвo

                              СРБИЈА – ЕНЕРИЈА ВЕТРА

Проф. Др Бранислав Чабрић

Укупни искористиви потенцијал енергије ветра у Европи данас може покрити око једне половине потребе за електричном енергијом у Европској Унији. Србија има ветроенергетски потенцијал у опсегу од 8-15 GW, што је знатно већи износ него тренутна разлика између произведене и потрошене електричне енергије на годишњем нивоу. Обзиром да производња енергије ветра расте по стопи од преко 20 одсто годишње, вероватно ћемо се све више навикавати на низове турбина на ветар.

За процену енергетског потенцијала ветра у свету се користе два приступа. Један приступ се базира на процени дела Сунчеве енергије који се троши на стварање опште циркулације атмосфере док се други принцип базира на мерењу ветра у низу тачака и обради тих података.

Од укупне дозрачене Сунчеве енергије на Земљи, око 2 % се троши на стварање ваздушних струја, односно око 2·10¹⁶ кWh. Међутим, не може се сматрати да се ова количина енергије може у потпуности искористити као ветроенергетски потенцијал. Једну од првих процена укупног светског потенцијала ветра дали су стручњаци IASA-a (International Institute for Applied Systems Analyses) 1981. године. На основу ових процена, светски технички потенцијал за коришћење енергије ветра износи 26 000 ТWh годишње у географској области између 50º северне и јужне Земљине полулопте. Због економских, физичких и естетских ограничења, око 1/3 овог потенцијала може бити реализовано, односно око 9000 ТWh годишње.

Укупни искористиви потенцијал енергије ветра у Европи данас може покрити око једне половине потребе за електричном енергијом у Европској Унији. У стратешком документу Европске асоцијације за енергију ветра (Wind Energy in Europe, A plan of action) препоручено је Европској комисији да установи циљ коришћења 20 % укупног, искористивог ветроенергетског потенцијала до 2030. године.

Србија има ветроенергетски потенцијал у опсегу од 8-15 GW, што је знатно већи износ него тренутна разлика између произведене и потрошене електричне енергије на годишњем нивоу. Ово значи да уколико би ветрогенератори радили са ефикасношћу од 20 %, у Србији би се могло добити око 17 500 GWh електричне енергије годишње. Просечна годишња снага и енергија ветра на висини од 100 m у Србији дате су на слици 1.

У Србији постоји више локација погодних за изградњу и коришћење ветрогенератора као што су: Панонска низија, чији је ветроенергетски потенцијал процењен на око 2000 МW; Златибор, Копаоник, Дивчибаре где би се мерењем могле утврдити погодне локације за изградњу ветрогенератора, делови Источне Србије попут Старе Планине, Власине, Озрена, Ртња, Црног Врха, Дели Јована итд. где је просечна брзина ветра преко 6 m/s. Ова област заузима површину од 2000 кm² и поседује ветроенергетски потенцијал од 2000 МW [1,2].

Слика 1. Просечна годишња снага и енергија ветра на висини од 100 m у Србији [3,4].

[2] Т. Павловић, З. Павловић, Љ. Костић, С. Јовановић, Л. Пантић, Р. Стојиљковић, Обновљиви извори енергије, Водич за практичну примену, Пунта, Регионална привредна комора, Ниш, 2008.

[3]   Д. Милосављевић, Обновљиви извори енергије, Дипломски рад, ПМФ, Ниш, 2009.

[4]    http://www.schrack.rs/fileadmin/f/rs/pictures/company-contact/events/Schrack_Info_dani/Prezentacije/Dr_ZeljkoDespotovic
_Info_dani_april_2012_SCHRACK.pdf

[5]  М. Радаковић, Ветроенергетика, Колос, Београд, 2007.

[6] B. Čabrić, Demonstraciona vetrenjača – konstrukcija i delovanje, Zbornik predavanja i poster radova sa republičkog seminara o nastavi fizike, Društvo fizičara Srbije, Beograd, 2006., str. 113-116.

[7]  B. Čabrić, Vetromobil, Presek, Ljubljana, br. 1 (2006/07), str. 15-16.

Проф. Др Бранислав Чабрић

Природно-математички факултет у Крагујевцу

• Tweet