Svet fizike

Profesori Andre Geim i Konstantin Novoselov sa Univerziteta  Manchester u Velikoj Britaniji su ovogodišnji dobitnici  Nobelove nagrade za fiziku za njihov revolucionarni rad na grafenu.
“Grafen je oblik ugljenika i najbolji je  do sada poznati toplotni provodnik”, navodi u svom saoipštenju Švedska akademija nauke.
Mnogi fizičari u svetu očekuju da će grafen, (monosloj grafita), dvodimenzionalna mreža ugljenikovih atoma u strukturi pčelinjih saća, doneti revoluciju u elektronici.
Grafe je jedan oblik ugljenika debljine jednog atoma. Pošto je tako tanak praktički je proziran. Dobar je provodnik električne struje i toplote, zbog čega ima potencijalno veliku primenu u tzv. ” inovativnoj elektronici”

[Show as slideshow]

” Kako je praktično transparentan i dobar provodnik, grafen je kompatibilan za proizvodnju transparentnih zaslona na dodir, svetlećih panoa a verovatno i solarnih ćelija”, navodi se u saopštenju.

Andrej Geim (51) i Konstantin Novoselov (36) rođeni su i školovani u Rusiji, ali su uspšešnu naučnu karijeru izgradili na Zapadu.Geim ima holandsko državljanstvo a Novoselov rusko i britansko. Sada obojica rade na Univerzitetu Manchester, gde su i počeli svoj pionirski rad na grafenu.
– Ja sam dobro, mirno sam spavao. Naime, nisam očekivao da ću već ove godine dobiti Nobelovu nagradu – izjavio je za BBC Andrej Geim, istaknuvši da je nemoguće opisati sve moguće primene njegova izuma.
– Nadam se da će grafen i drugi dvodimenzionalni kristali promeniti svakodnevni život kao što je to svojevremeno učinila plastika – istaknuo je Geim. S njim se povezuje i jedna zanimljivost – naime, 2000. godine dobio je Ig Nobela, zabavnu inačicu prestižne nagrade, za eksperimente u kojima je koristio magnetska polja za levitaciju žaba. Geim i Novoselov  će podeliti novčanu nagradu od oko milion dolara.

izvori : http://www.nacional.hr/, http://www.jutarnji.hr/, http://dnevnik.hr/

U ponedeljak 20-og septembra 2010. oko ponoći  će svi stručnjaci i ljubitelji astronomije imati retku priliku da uživaju u jedinstvenoj prirodnoj pojavi. Nakon 1963.godine, najveća planeta Sunčevog sistema, Jupiter, najviše će se približiti našoj planeti. Udaljenost između njih biće „samo“  oko 590 miliona kilometara !  Jupiter bi trebalo  da se vidi u sumraku, nisko na istoku, a oko ponoći direktno iznad posmatrača. Ova pojava se dešava zato što će planeta Zemlja, u utorak izjutra, proći između Jupitera i Sunca. Jupiter se i tako ovih dana vidi kao neka sjajna zvezda, čak i do tri puta sjajnija od najsjanije zvezde na nebu Sirijusa-dvojne  zvezde u sazvežđu Veliki pas. Posmatranje će biti još efikasnije ako se iskoriste dvogledi , durbini ili amaterski teleskopi.

Slučajno se sa ovim događajem, poklapa i prolaz planete Uran blizu Zemlje. On će se , prividno, naći blizu Jupitera, ali će njegovo opažanje, zbog udaljenosti i slabijeg sjaja, biti mnogo teže. Kroz teleskop će se videti kao smaragdni disk na manje od 1 stepena od Jupitera.

[Show as slideshow]

Jupiter, u proseku svakih 12 godina prolazi blizu Zemlje, ali kuriozitet, ovoga puta je što će se istovremeno i Uran najviše približiti našoj planeti. Neki naučnici tvrde da se „ova pojava  vidja jednom u životu“. Da je  ovaj „randevu“ planeta samo prividan, govori podatak da će tada Uran biti 2,7 milijardi kilometara daleko od Zemlje!

Izvori:  1. http://news.yahoo.com/s/ap/20100917/ap_on_sc/us_sci_jupiter_s_approach_5

2. http://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2010/15sep_jupiter/

AUTORI:

Prof. Zoran Kostić, dipl.fizičar

Prof. Dragan Dimić, dipl.fizičar

Društvo fizičara Srbije, Leskovac

Švedska Kraljevska Akademija Nauka je juče 6. 10. 2009. god. dodelila Nobelovu nagradu za fiziku za 2009. godinu.

Podelili su je  tri naučnika koja su dala veliki doprinos  razvoju savremene informacione tehnologije.
Jedna polovina je pripala Charles Kuen Kao-u sa “Standard Telecommunication Laboratories”, Harlow, UK, and Chinese University of Hong Kong , dok su drugu polovinu podelili Willard S. Boyle i George E. Smith  sa ” Bell Laboratories”, Murray Hill, NJ, USA.

Charles Kuen Kao-u za dostignuća koja su postavila temelj razvoju prenosa svetlosti u optičkim vlaknima koja su našla primenu u komunikacijama.

Willard S. Boyle i George E. Smith-u za otkriće poluprovodničkih kola za snimanje -CCD senzora, digitalni senzor koji je postao elektronsko oko u svim oblastima fotografije.

Charles Kuen Kao

Willard S. Boyle

and George E. Smith

izvor : Nobelprize.org