Svet fizike

Nije jasno ko je načinio prvi teleskop. Možda je to bio engleski matematičar i geodeta Leonard Diges (1520-59) koji je verovatno načinio teleskop oko 1550, s konveksnim sočivom čiju je sliku konkavno ogledalo reflektovalo radi posmatranja. Već odavno se iznosi tvrdnja da prvenstvo pripada Hansu Liperšeju (Hans Lippershay, oko 1570 – oko 1619), holandskom tvorcu naočara koji je 1608. tražio patent za konstrukciju koju bismo danas klasifikovali kao galilejsku. Ono što je izvesno jeste da su se 1609. takvi teleskopi prodavali u Parizu, Milanu i Londonu i da je Galilej ubrzo čuo za ovu napravu, shvatio njenu konstrukciju, načinio sebi nekoliko teleskopa i za godinu dana video planine na Mesecu, pege na Suncu, mene Venere i četiri veća Jupiterova satelita, sve po prvi put. Njegov najbolji teleskop imao je uvećanje od oko 30 puta.

Evropska organizacija za astronomska istraživanja (ESO) započela je nedavno izgradnju nejvećeg teleskopa na svetu ELT-a (Extremely Large Telescope), koji će po dimenzijama premašiti najveće takve projekte. Završetak gradnje planiran je za 2016. godinu. Teleskop će biti težak 1000 tona. Kad se sabere površina svih ogledala potrebnih za teleskop, dobija se ekvivalent 42-metarskom ogledalu koje ima šest i po puta veću površinu za sakupljanje svetlosti od bilo kog teleskopa.

Ande su i ovaj put izabrane za mesto gradnje teleskopa iz više razloga: tamno nebo bez svetlosnog zagađenja, tanja atmosfera i dobar deo godine bez oblaka čine Čile jednom od najprivlačnijih lokacija za astronomske opservatorije. U Andima su četiri velika teleskopa – ALMA (Atacama Large Milimeter Array), VLT (Very Large Telescope), Las Campagnas i CBI (Cosmic Background Imager). Osim što zbog velike površine može sakupiti gotovo pet puta više svetla od bilo kojeg drugog teleskopa, ELT će imati deset puta veću rezoluciju nego što je ima najpopularniji svemirski teleskop Habl. No, iako svemirski teleskopi kao što je Habl mogu da uoče fine detalje neometani od zemljske atmosfere, njihova relativno mala ogledala nemaju toliku moć koncentrisanja svetla. Zemaljski teleskopi ponekad mogu da pruže više detalja o fizičkim osobinama nebeskih tela, kao što su njihova veličina, masa, hemijski sastav i drugo. Pored toga, istraživanja na zemaljskim teleskopima jeftinija su, a astronomi imaju i više drugih tehničkih sredstava na koja mogu da se oslone.

Inače, izgradnja ELT-a će koštati između 500 miliona i milijardu evra. Naučnici veruju da bi taj teleskop mogao da izmeni naše predstave o svemiru. Naime, uz pomoć ELT-a naučnici će tragati za ekstrasolarnim planetama na kojima je mogao da se razvije život.

Reference

1. Dejvid, Jan, Džon i Margaret Milar, Kembrički rečnik – Naučnici, Dereta, Beograd 2003. str. 115.
2. Čabrić, B., Galilejevi sateliti, Prosvetni pregled (Beograd), 08. novembar 2007., podlistak Pedagoška praksa, str. 8.

Prof. dr Branislav Čabrić

Prorodno-matematički fakultet, Kragujevac

branko.cabric@gmail.com

• Tweet