Svet fizike

Fizika: U razvijenim zemljama

Beograd 05.06.2009.
Fizicki fakultet. Plazma
Foto : Milovan Milenkovic
Photo & © by Milovan Milenkovic
News Magazine VREME
phone : + 381 64 28 18 498 mobile
phone : + 381 11 32 34 774 office
e-mail : foto@vreme.com office

Nove ideje za ispitivanje nepoznatih fizičkih pojava dobijaju svoju prvu materializaciju u okviru fizičkog eksperimenta. Takav eksperiment obavezno sadrži niz elemenata praktične razrade, što obično predstavlja prvu klicu daljeg tehnološkog razvoja. Međutim, iskustvo pokazuje da je put od ovakvih prvih tehnoloških nagoveštaja pa do ostvarenja standardne proizvodne prakse veoma dug i složen. Nasuprot veoma rasprostranjenom, a u osnovi pogrešnom, mišljenju da privreda razvijenih zemalja lako preuzima znanja iz fizike, pa čak i neposredno podržava razvoj ove nauke, praksa pokazuje da je i u najrazvijenijim sredinama potrebna veoma organizovana društvena intervencija da bi se povezale ove dve sfere znanja i iskustva. Kako se ovaj evolutivni put tehnologije razlikuje od slučaja do slučaja i u krugu razvijenih zemalja, posebno ćemo razmotriti neke cikluse karakteristične za pojedine sredine.

U Sjedinjenim Američkim Državama, danas vodećoj tehnološkoj velesili, funkcioniše svojstven naučno-razvojno-proizvodni ciklus u kome svaki segment, pa i fizika, ima svoje tačno određeno mesto. U tome ciklusu fizika je, kao i druge prirodne nauke, svojim najvećim delom podržavana i finansirana od strane državnih institucija. Njihov stav prema ovoj nauci može se najbolje videti iz osnovnih kriterijuma koji se koriste pri odbiru programa iz fundamentalne fizike, a koji su koncizno sadržani u sloganu – long term, high risk, high technology – što znači da se prednost daje onim programima koji su dugoročni, koji uključuju visok stepen rizika (neizvesnost) i koji se u svojoj realizaciji oslanjaju na avangardne tehnološke pristupe. U tim kriterijumima koncentrisano je iskustvo jedne velike naučne kulture za efikasnu borbu sa prirodom i njenim tajnama, a takođe i dubok društveni smisao naučnih istraživanja u fizici.

Novi tehnološki potencijali koji proizilaze iz fizičkih istraživanja svoj dalji razvoj i svoju praktičnu proveru dobijaju najčešće u okviru velikih državnih programa opšterazvojnih i prestižnih motiva. To su, na primer, veliki naučni programi od nacionalnog značaja, vojni programi, programi osvajanja kosmosa, energetski programi itd. Karakteristika američkog pristupa ogleda se u činjenici da su organizatori i nosioci takvih programa najčešće velike privredne organizacije, a učesnici i naučne i visokoškolske institucije. U toku realizacije programa dolazi do velikog ukrštanja znanja, iskustva, kadrova i organizacionog pristupa iz sfere nauke i sfere privrede i oni, na taj način, postaju osnovno poprište razvoja, testiranja i provere novih tehnologija. Kao što se vidi, američka privreda, a posebno onaj njen najrazvijeniji deo, nije orijentisan isključivo na tržište široke potrošnje, već delom i na učešće u velikim državnim projektima. Umesto uobičajenog pristupa – primene nauke u privredi – u ovom slučaju imamo, dakle, primenu privrede u nauci.

Zbog aktivnog učešća privrednih organizacija u realizaciji nacionalnih programa, nije teško razumeti da nova znanja veoma brzo nalaze svoj put do novih produkata široke potrošnje zasnovanih na primeni novih tehnologija. Na taj način se obogaćuje i proširuje tržište i podstče masovna potrošnja novih proizvoda. Pojačana masovna potrošnja produkata visoke tehnologije s jedne strane stimuliše ljude na produktivniji rad, a sa druge obezbeđuje državi, putem odgovarajuće poreske politike, potrebna materijalna sredstva za finansiranje fundamentalnih istraživanja i velikuh nacionalnih programa. Na taj način se zatvara jedan od najvećih i najproduktivnijih ciklusa naučno-tehnološkog razvoja u svetu.

Razume se da u američkoj privredi postoje i direktniji putevi za implementaciju rezultata fizičkih istraživanja u procesima proizvodnje. Oni se odnose na takva područja fizike gde je bazični tehnološki pristup po prirodi prostiji i gde fizički eksperimenat daje dovoljno elemenata za neposrednu praktičnu primenu. U takvim slučajevima razvojni putevi vode preko institucija visoko integrisane i organizovane privrede, koja finansira određene segmente nauke ili se razvoj praktikuje u sopstvenoj organizaciji i režiji. U novije vreme veoma je razvijen i alternativni put koji vodi preko osnivanja manjih, fleksibilnih ad-hoc preduzeća, organizovanih oko ideje i kadrovskog jezgra koje je došlo iz istraživačkih laboratorija. Uloga takvih preuzeća sastoji se u tehnološkom uobličavanju inovacija i inicijalnom testiranju tržišta, dok konačnu proizvodnju za masovno tržište obično preuzimaju velike industrijske korporacije.

U drugim razvijenim zemljama situacija se unekoliko razlikuje. U Engleskoj, a naročito u Francuskoj, koje se trude da održe visok nivo vojne i tehnološke samostalnosti, stanje je slično onom u SAD. U tim zemljama uočljiv je autentični razvoj visoke tehnologije i fizika nalazi svoje mesto u odgovarajućim velikim nacionalnim programima.

Nemačka i Japan svoju egzistaenciju zasnivaju na veoma širokom tržištu, koje znatno prevalzilazi njihove domaće potrebe. To tržište delom čine manje razvijene zemlje pa je ono manje izbirljivo od, na primer, američkog tržišta. U Nemačkoj i Japanu, dakle, presudni su motivi razvijanja širokog tržišta, pa je težište bačeno na efikasnu organizaciju masovne proizvodnje na bazi modene i možda manje ambiciozne tehnologije. U obe ove zemlje, a posebno u Japanu, začinje se rastući prosperitet koji proizilazi iz “super-tržišta”. U tim zemljama se stvaraju moćne asocijacije visokokoncentrisane privrede koje, u sprezi sa državom, iniciraju programe najvišeg tehnološkog nivoa.

Iz knjige: Problemi nauke u budućnosti – iskustva i viđenja, Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi, Knj. LXIII, Predsedništvo, Knj. 7, Beograd , 1991., str.182.

Odabrao i priredio:

Prof. dr Branislav Čabrić

Prorodno-matematički fakultet, p. fah 60, 34001 Kragujevac

E-mail:  bcabric@kg.ac.yu

Čabrić, B., Stvaranje supermaterijala – veliki izazov, Zastava, Kragujevac, 1992.

• Tweet